Kako postati lice za bezbednost i zdravlje na radu: Vodič kroz ispit, karijeru i perspektive

Tokom proteklih nekoliko godina, interesovanje za oblast bezbednosti i zdravlja na radu značajno je poraslo. Nekada pomalo zapostavljena profesija, danas se sve više nameće kao stabilan i perspektivan izbor za one koji traže sigurno zaposlenje u industrijskim pogonima, javnim ustanovama, građevinskim kompanijama ili specijalizovanim agencijama. Upravo ta raznolikost i stalna potražnja za stručnim kadrovima čine poziciju lica za bezbednost i zdravlje na radu izuzetno atraktivnom, bilo da ste tek završili srednju školu, posedujete diplomu fakulteta ili razmišljate o prekvalifikaciji.

Ono što mnoge zbunjuje, a što se može videti i po brojnim forumskim raspravama, jeste sama procedura sticanja zvanja. S jedne strane postoje oni koji godinama studiraju tehničke nauke, ulažući trud u hemiju, fiziku i matematiku, dok s druge strane postoje kandidati različitih profila - od medicinskih sestara do profesora tehničkog obrazovanja - koji su položili stručni ispit i ravnopravno obavljaju poslove bezbednosti na radu. Takva situacija na tržištu rada često izaziva polemike, ali je činjenica da trenutni zakonodavni okvir, uz određene uslove, omogućava gotovo svakome da nakon položenog ispita uđe u ovaj svet.

Šta zapravo radi lice zaduženo za bezbednost i zdravlje na radu?

Posao u sferi bezbednosti i zdravlja na radu daleko je kompleksniji od pukog isticanja oznaka za obaveznu zaštitnu opremu. Radi se o multidisciplinarnoj aktivnosti koja podrazumeva stalnu analizu rizika, procenu radne okoline i uspostavljanje procedura koje će zaštititi živote i zdravlje zaposlenih. Ukoliko ste čitali iskustva zaposlenih u domovima zdravlja, fabrikama ili agencijama, primetićete da nijedan dan nije isti.

U osnovi, delokrug rada obuhvata izradu akata o proceni rizika za svako pojedinačno radno mesto. To podrazumeva izlazak na teren, snimanje organizacije rada i prepoznavanje svih potencijalnih opasnosti - od mehaničkih i fizičkih, preko hemijskih, do psihofizioloških. Zatim sledi propisivanje mera za njihovo otklanjanje ili smanjenje, kao i obuka zaposlenih da prepoznaju znake opasnosti. Osoba zadužena za bezbednost i zdravlje na radu mora dobro poznavati ne samo tehničke aspekte rada već i medicinske, pravne i psihološke aspekte radne sredine.

Ono što se često može čuti u neformalnim razgovorima jeste da je ovo posao sa velikom dozom odgovornosti i stresa. Nije redak slučaj da u proizvodnim halama ili na gradilištima nadzornik mora da zaustavi proces rada ukoliko proceni da je ugrožena bezbednost na radu, što ga dovodi u sukob sa poslovođama i menadžerima koji jure proizvodne norme. Tu se ne radi samo o formalnom popunjavanju evidencija, već o zaštiti ljudskih života, i svaki propust može imati ozbiljne posledice.

Ko sve može da radi poslove bezbednosti i kako do licence?

Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu i prateći podzakonski akti omogućili su da tržište rada u ovom segmentu bude prilično široko. To je proizvelo situacije gde se na seminarima i obukama sreću ljudi potpuno različitih profila. Neko je završio specijalističke studije iz zaštite na radu i poseduje duboko teorijsko znanje, dok je neko drugi stekao zvanje nakon srednje medicinske škole i višegodišnjeg iskustva u ordinaciji. Ovo je neretko izvor tihe tenzije, jer oni koji su uložili godine fakultetskog obrazovanja s pravom primećuju da su izjednačeni sa onima koji su položili samo stručni ispit. Međutim, tržište rada funkcioniše tako da kadrovska služba često gleda samo da li je ispit položen i da li postoji odgovarajuća licenca.

Ukoliko pažljivo pogledate oglase za posao, videćete da se za rad u agencijama koje pružaju usluge upravljanja bezbednošću i zdravlja na radu uglavnom traži visoko obrazovanje iz tehničko-tehnoloških ili prirodno-matematičkih nauka, uz određen broj ESPB bodova. Sa druge strane, ukoliko neka javna ustanova ili manja fabrika traži osobu koja će interno voditi računa o zaštiti, tu je prag niži. Od kandidata se često traži samo položen stručni ispit, a kao prednost se navodi iskustvo u sličnim poslovima.

U praksi, mnoge kolege iz različitih branši položile su stručni ispit i preuzele ulogu koordinatora za bezbednost na radu u svojim matičnim firmama, što je poslodavcu isplativije nego da zapošljava potpuno novog radnika. Takva fleksibilnost sistema omogućava brži ulazak u profesiju, ali istovremeno nameće potrebu za konstantnim dodatnim usavršavanjem, jer je gradivo ogromno i kreće se od elektrotehnike i građevinarstva, pa sve do medicine rada i toksikologije.

Stručni ispit: mitovi, realnost i priprema

Kada je reč o polaganju stručnog ispita iz bezbednosti i zdravlja na radu, najveći strah kod kandidata izaziva obimna literatura i glasine o rigoroznim ispitivačima. Na osnovu brojnih svedočenja polaznika koji su se okupljali na forumima, može se zaključiti da ispit nije nepremostiva prepreka, ali zahteva ozbiljnu i sistematičnu pripremu. Nije redak slučaj da ljudi jure skripte po raznim sajtovima, plaćaju privatne časove i konsultacije, ili mesecima iščitavaju zbirke propisa.

Ispit se odvija u zgradi nadležnog ministarstva, a prema iskustvima polagača, najčešće traje ceo dan. Procedura je višeetapna i koncipirana je da temeljno proveri znanje kandidata. Prva dva dela su opšteg karaktera i obuhvataju međunarodne konvencije, ugovore o osnivanju Evropske unije, Ustav Republike Srbije, Zakon o bezbednosti na radu, Zakon o radu, penzijsko i invalidsko osiguranje i zdravstvenu zaštitu. Iako ovo deluje zastrašujuće, većina polaznika tvrdi da su ispitivači na ovim delovima blagonakloni, postavljaju blic pitanja i retko koga obaraju ukoliko pokaže osnovno razumevanje propisa.

Ono što predstavlja „kamen spoticanja“ za većinu jeste pismeni i usmeni deo posvećen proceni rizika i pravilnicima. Naime, poslednjih godina uvedeno je pravilo da se tokom pisanja akta o proceni rizika ne može koristiti pripremljena literatura. Kandidat dobije konkretno radno mesto - od automehaničara, zavarivača, konobara, pa sve do rudara - i u roku od dva sata mora da izradi analizu. To podrazumeva poznavanje metodologije, poput Kinney metode ili matrice 5x5, i sposobnost da se logički povežu sve opasnosti i štetnosti. Odbrana tog pismenog rada, uz dodatna pitanja iz vrtoglavog niza pravilnika (od građevinskih radova, rada na visini, buke i vibracija, do hemijskih štetnosti i biološkog monitoringa), mesto je gde se „proredjuje“ broj kandidata.

Korisni saveti onih koji su prošli kroz ovu proceduru ukazuju da je ključ u povezivanju gradiva i razumevanju suštine, a ne u pukom bubanju napamet. Ispitivači često postavljaju potpitanja koja nemaju veze sa izvučenim papirom ukoliko primete da kandidat zamuckuje za osnovne pojmove. Recimo, ako ne znate kako se otvaraju vrata na putevima evakuacije, teško da će vas spasiti to što znate koliko luksa treba da ima veštačko osvetljenje. Seminarske obuke koje organizuju iskusni predavači, iako skupe, mnogima su pomogle da sistematizuju znanje i shvate šta je zaista važno od obilne literature koja se meri hiljadama stranica.

Gde pronaći literaturu i skripte?

Jedna od najvećih poteškoća sa kojom se suočavaju svi koji kreću u pripremu jeste neažuriran i konfuzan spisak literature na zvaničnim sajtovima. Program polaganja često se menja, neki pravilnici bivaju izbačeni, dok se uvode novi. Na primer, svojevremeno je izbačen pravilnik o šumarstvu, ali su dodati pravilnici o trudnicama i mladima. Zbog toga su veoma popularne komercijalne skripte koje se mogu kupiti preko interneta za sumu od oko 2000 dinara. Iako mnogi prodavci tvrde da je njihova skripta dovoljna, realnost je nešto drugačija.

Skripta je odlična osnova jer daje strukturu, ali mora se obavezno dopuniti direktnim čitanjem izvornih zakonskih i podzakonskih akata. Ispitivači su vremenom prepoznali obrasce učenja iz komercijalnih materijala i namerno postavljaju takozvana „trik pitanja“ - definicije ili brojeve kojih u skriptama nema. Prema rečima iskusnijih lica iz bezbednosti na radu, najbolji pristup je izdvojiti najsvežije verzije ključnih pravilnika sa sajta uprave i detaljno ih proučiti, obraćajući posebnu pažnju na konkretne brojčane vrednosti, definicije i opise mera.

Karijera i finansijske perspektive u bezbednosti na radu

Tržište rada za stručnjake iz oblasti bezbednosti i zdravlja na radu neprestano se menja. U razgovorima između kolega često se postavlja pitanje: „Vredi li završavati fakultet i da li ima posla?“. Odgovor nije jednoznačan i zavisi od regiona, sektora i nivoa odgovornosti. Ono što je sigurno jeste da je ova profesija, naročito u segmentu zaštite životne sredine i industrijskog inženjeringa, prepoznata kao jedna od perspektivnijih u narednim godinama.

Plate variraju u neverovatno širokom rasponu. U domaćim firmama i javnim ustanovama, početna primanja lica za bezbednost na radu mogu biti skromna, često tek nešto iznad minimalne zarade. Sa druge strane, u stranim kompanijama koje posluju u Srbiji i koje primenjuju stroge korporativne HSE standarde, menadžeri bezbednosti sa nekoliko godina iskustva mogu računati na plate od nekoliko hiljada evra. Te kompanije traže integrisani sistem upravljanja bezbednošću i zdravlja na radu, često u kombinaciji sa zaštitom od požara, što otvara prostor za profesionalni rast i specijalizaciju.

Često se pominje i rad u agencijama. Tu se posao razlikuje jer je lice za bezbednost i zdravlje na radu stalno na terenu, obilazi više firmi nedeljno i izloženo je različitim tehnološkim procesima. Neki opisuju taj tempo kao izuzetno naporan, ali i koristan za sticanje dragocenog iskustva. Sistem licenciranja takvih agencija je stroži, zahteva se dokaz o kadrovskoj osposobljenosti, i tu prednost imaju diplomirani inženjeri.

Izazovi, zakonske izmene i budućnost profesije

Jedna od ključnih tema o kojoj se raspravlja u stručnim krugovima jesu najavljene, a delimično i usvojene izmene zakonske regulative. Pojavile su se informacije da bi ubuduće samo lica sa obrazovanjem tehničke struke mogla da dobijaju licence za rukovodeće pozicije u ovoj oblasti. Ukoliko se to ostvari, suziće se prostor za one koji su do zvanja došli prekvalifikacijom ili polaganjem ispita sa srednjom stručnom spremom. To je direktan odgovor na dugogodišnje primedbe inženjerske struke da poslove iz domena bezbednosti na radu ne može obavljati svako.

Ono što je svima zajedničko, bez obzira na stepen obrazovanja, jeste obaveza pohađanja seminara i praćenje novina. Profesija je vrlo dinamična: uvođenje novih mašina, hemijskih supstanci i tehnologija zahteva stalno ažuriranje znanja. Takođe, svedoci smo da inspekcijski nadzor postaje sve rigorozniji. Odgovornost lica koja se bave bezbednošću i zdravlja na radu je ogromna; u slučaju povreda na radu sa težim posledicama, sprovode se krivični postupci i traži se krivac u lancu odgovornosti.

Zanimljivo je da su ovoj profesiji, po svedočenjima starijih kolega, ranije pribegavali oni koji su bili proglašeni „viškovima“ u svojim matičnim firmama. Polaganjem ispita osigurali bi svoje radno mesto i preuzeli novu ulogu. Danas je to posao koji se bira iz strateških razloga. Razgovori koji se vode na forumima pokazuju da veliki broj mladih ljudi, čak i onih koji su slučajno upisali smerove zaštite, vidi svetlu budućnost u ovoj branši. „Nisam se b ezveze mučila“, komentariše se često u diskusijama, aludirajući na činjenicu da je tržište rada prepoznalo vrednost ove profesije.

Praktični saveti za svakodnevni rad u bezbednosti na radu

Kada jednom dobijete poziv na kućnu adresu, odete na Terazije, položite sve četiri faze ispita i dobijete uverenje, počinje pravi posao. A on se u velikoj meri razlikuje od učenja napamet. U praksi, poslodavci često nemaju jasnu predstavu o tome šta tačno treba da radi lice za bezbednost i zdravlje na radu. Mnogi misle da je to samo formalnost, „papir“ koji mora da postoji zbog inspekcije. Zbog toga je važno postaviti jasne granice i edukovati menadžment o tome šta su preventivne mere i zašto su neophodne.

U radu sa zaposlenima najvažnija je komunikacija. Obuka iz bezbednosti na radu ne sme biti suvoparna; radnici moraju razumeti zašto je bitno da nose zaštitnu opremu. Ukoliko im samo pročitate članove zakona, efekat će biti nikakav. Drugačiji je pristup kada razgovarate sa laborantom, koji je izložen hemijskim isparenjima, i sa vozačem viljuškara, gde su mehaničke opasnosti dominantne. Zajednički imenitelj je da svi moraju biti svesni da su mere zaštite tu da zaštite njihov život, a ne da im otežaju rad.

Dokumentacija je srce ovog posla. Evidencije od 1 do 14, prijave gradilišta, akti o proceni rizika, zapisnici o periodičnim pregledima opreme - sve to mora biti uredno vođeno. Ukoliko dođe do vanrednog događaja, inspektor prvo traži papire, i tu nema opravdanja za neznanje. Mnogi početnici se pogube u moru obrazaca, pa je preporuka da se u prvim mesecima rada oslonite na iskusnije kolege ili mentore iz agencija, jer je praktična obuka neprocenjiva.

Lični razvoj i specijalizacija u zaštiti na radu

U sferi bezbednosti i zdravlja na radu nije dovoljno samo položiti ispit i stati. Ovo je oblast u kojoj se propisi neprestano usklađuju sa evropskim direktivama, a na tržištu se pojavljuju nove opasnosti. Specijalizacija za procenu psihosocijalnih rizika, izrada elaborata o zaštiti od eksplozivnih atmosfera, ili dobijanje licence za odgovorno lice za pregled i proveru opreme za rad - sve su to stepenice ka višoj plati i boljim pozicijama.

Interesantno je da se na stručnim skupovima i dalje oseća generacijski jaz. Starije kolege koje su diplomirale pre više decenija često imaju drugačiji pogled na bezbednost na radu od mlađih inženjera koji su obrazovani po Bolonjskom sistemu. Jedni drugima zameraju na znanju ili njegovom nedostatku, ali istina je da se na terenu od svakoga može ponešto naučiti. Profesor tehničkog obrazovanja koji je položio ispit doneće drugačiju perspektivu od medicinske sestre koja razume fiziološke aspekte zamora radnika na traci. U tome i leži snaga multidisciplinarnosti ove struke.

Kako se nositi sa pritiskom i odgovornošću?

Svedočenja sa ispita često opisuju psihičku iscrpljenost. Šest sati konstantnog odgovaranja, uz tremu i neizvesnost, za mnoge je bilo veći izazov od samog gradiva. „Ispit nije ni malo naivan, ali nije ni nemoguć“, česta je rečenica. Ta mentalna snaga i pribranost traže se i kasnije na poslu. Kada dođe do udesa na radu, lice za bezbednost i zdravlje na radu mora ostati hladne glave, obezbediti mesto nesreće, pozvati nadležne i započeti internu istragu. Emocije se ostavljaju po strani.

Zanimljivo je da se mnogi, nakon višegodišnjeg rada u industriji, osećaju razočarano stanjem sistema. Iako je zakon o bezbednosti i zdravlju na radu napisan po ugledu na najsavremenije standarde, njegova primena u realnom sektoru neretko je slaba. Otuda i osećaj gorčine kod savjesnih stručnjaka koji ne mogu da izdejstvuju potrebne mere jer poslodavci gledaju samo na troškove. Tu dolazi do izražaja diplomatska veština i snaga argumenata, jer u krajnjoj liniji, svaka uložena marka u bezbednost na radu vraća se kroz smanjenje broja povreda i povećanje produktivnosti.

Snalaženje na tržištu - gde tražiti posao?

Jedno od najčešćih pitanja među onima koji su položili ispit jeste: „Da li ću naći posao sa gimnazijom? Da li je to privilegija samo za one sa medicinskom ili tehničkom školom?“. Iskustva su podeljena. Postoje primeri gde su se ljudi sa gimnazijskom diplomom odlično snašli, posebno u manjim sredinama gde nije bilo dovoljno kvalifikovanih kadrova. Sa druge strane, u velikim gradovima konkurencija je žestoka, i poslodavci često preferiraju diplomirane inženjere zbog licence za agencije ili jednostavno zbog prestiža.

Kao i u mnogim drugim sferama, veza i preporuka igraju značajnu ulogu. „Sve ti je to koliko imaš sreće i da li znaš nekog“, komentariše se u neformalnim krugovima, i u tome ima istine. Međutim, istina je i da se konstantnim usavršavanjem, posedovanjem dobre skripte znanja u glavi i spremnošću da se radi i na terenu i u kancelariji, vrata tržišta rada postepeno otvaraju. Profesija lica za bezbednost i zdravlje na radu je poziv u kojem se ne može stagnirati; svaki novi projekat, bilo da se radi o otvaranju fabrike, rekonstrukciji gradilišta ili uvođenju nove proizvodne linije, donosi nove izazove.

U konačnom zbiru, put od prijave stručnog ispita do stabilne karijere popločan je stranicama pravilnika, neprospavanim noćima učenja i konsultacijama sa starijim kolegama. Ipak, za sve one koji su spremni da ulože trud, polaganje stručnog ispita iz bezbednosti na radu može biti ulaznica u svet koji nudi solidnu zaradu, poštovanje okoline i, što je najvažnije, osećaj da svojim radom direktno utičete na očuvanje zdravlja i života ljudi. To je odgovornost koja se ne meri samo platom, već i profesionalnom čašću.