Kako do kvalitetnog posla za pravnike - pregled plata, uslova i sektora

Svaki diplomirani pravnik, a posebno onaj sa položenim pravosudnim ispitom, pre ili kasnije se nađe pred sličnom dilemom: gde konkurisati i kako pronaći posao koji nudi i pristojne finansijske uslove i podnošljivo radno vreme? U nastavku donosimo detaljan pregled sektora koji se najviše pominju u razgovorima među kolegama - od banaka i izvršitelja, preko notara i tehničkih pregleda, do privatnog sektora i advokature. Svi podaci potiču iz iskustava pravnika koji su nesebično podelili svoja zapažanja o platama, atmosferi i izgledima za napredovanje.

Banke - prva stanica za mnoge ambiciozne pravnike

Bankarski sektor se tradicionalno smatra jednim od najpoželjnijih za pravnike, pre svega zbog stabilnosti, mogućnosti napredovanja i solidnih primanja. Iskustva pokazuju da su pravni poslovi u bankama veoma traženi i da konkurencija ume da bude ogromna.

Pravnici koji rade u bankama uglavnom obavljaju zadatke vezane za ugovore o kreditima, obezbeđenje potraživanja, hipoteke, stečajne postupke, restrukturiranje i usklađivanje poslovanja sa propisima Narodne banke. Zavisno od pozicije, deo posla uključuje i zastupanje banke pred sudovima, pa se i ovde može steći dragoceno sudsko iskustvo.

Plate su veoma različite i kreću se od početnih 40.000 pa sve do 90.000 dinara ili više, što zavisi od banke, pozicije i dužine radnog staža. Jedna od poznatih banaka sa italijanskim kapitalom slovi za poslodavca koji nudi nešto više plate od proseka, dok i pojedine francuske i austrijske banke prate taj nivo. Međutim, ono što je zajedničko za većinu jeste da jednom kad uđete u banku, napredovanje je lakše ako ste spremni da menjate radno mesto unutar sistema - od ekspozitura do centrale ili između sektora.

Radno vreme je uglavnom fiksno, ali u praksi pravnici banke često ostaju duže, posebno kada se završavaju krupni predmeti ili pripremaju sastanci kreditnog odbora. Stres je prisutan - kolege svedoče o stalnoj napetosti i pritisku uprave, ali i o brojnim poslovnim večerama i prijemima koji idu uz rad u takvom okruženju.

Iako neretko možete čuti da se za banku traži „debela veza“, ima primera da su se ljudi zaposlili isključivo preko konkurisa i stručne prakse - naravno, uz perfektno znanje engleskog jezika, visok prosek na fakultetu i prijatan nastup. Posebno se cene kandidati koji umeju da se izbore sa „birokratskim načinom razmišljanja“ i da istovremeno ostanu komunikativni.

Izvršiteljske kancelarije - naporno, a plate često razočaraju

Izvršitelji su se u poslednjih nekoliko godina nametnuli kao značajni poslodavci za pravnike, i to ne samo za pripravnike. Međutim, iskustva su vrlo podeljena.

Početne plate za pomoćnike izvršitelja ili pravnike sa položenim pravosudnim ispitom u manjim mestima i dalje znaju da budu tek nešto iznad minimalca - od 25.000 do 35.000 dinara, mada u većim gradovima nije retkost da se krene od 50.000 pa naviše. Problem je što poslodavci često prva tri meseca daju minimalnu platu, a tek kasnije je povećaju ako su zadovoljni. Uobičajeno je i da se pravnici prijavljuju na niže iznose od stvarnog kako bi im se umanjili doprinosi.

Posao je izuzetno dinamičan i zahtevan - odlazak na teren uz pratnju policije, popis imovine, sastavljanje zapisnika i rešavanje nepredviđenih situacija. Nije za svakoga, a posebno ne za one koji žele mir i predvidivost. Poznat je slučaj devojke koja je posle samo nekoliko meseci rada izgubila pet kilograma jer nije stizala da jede od obaveza.

Sa druge strane, oni koji istraju i steknu iskustvo - posebno nakon stupanja na snagu novih zakona - mogu očekivati rast primanja. Ipak, mnogi ističu da je posao pomoćnika izvršitelja kratkoročno rešenje dok se ne ukaže nešto bolje, naročito za nekog sa položenim pravosudnim ispitom.

Javni beležnici (notari) - između perspektive i niskih plata

Kancelarije javnih beležnika su već dugo na meti pravnika, i to s dobrim razlogom - materija je zanimljiva, posao dinamičniji nego u državnim organima, a opet manje haotičan od advokature. Ipak, doći do zaposlenja bez preporuke ume da bude gotovo nemoguće.

Na razgovorima se često traži da već imate položen pravosudni ispit, ali plate su šarolike. U zavisnosti od regiona, pripravnička plata kod notara sa pravosudnim ispitom kreće se od 30.000 pa do 60.000 dinara, s tim što se redovno dešava da ste prijavljeni na znatno manji iznos. Oni koji polože i javnobeležnički ispit i napreduju u zvanje pomoćnika, mogu dostići primanja i preko 70.000 dinara.

Zaposleni svedoče da se radi mnogo i prekovremeno, da su slobodni dani retkost, a bolovanje se uzima samo u krajnjoj nuždi. Iako ideal zvuči primamljivo - baviti se overama, potvrdama, ugovorima i ostavinskim raspravama - realnost je da pravnik često obavlja i administrativne poslove poput kopiranja, slanja pošte i pripreme kafe, naročito u manjim kancelarijama.

Uprkos tome, notarijat se smatra jednom od retkih šansi za dugoročan i stabilan posao u struci, uz napomenu da je za otvaranje sopstvene kancelarije ili dolazak na mesto javnog beležnika potrebno i političko zaleđe i sreća.

Tehnički pregledi - kada diploma ne znači mnogo

Jedan od poslova koji se u razgovorima pravnika najčešće ističe kao poslednja opcija jeste izdavanje registracionih nalepnica na tehničkim pregledima. Iako se formalno traži diplomirani pravnik (prema zakonu o bezbednosti saobraćaja), u pitanju je posao koji nema gotovo nikakve veze sa pravom.

Plate su više nego skromne - u većini slučajeva kreću se od 26.000 do 35.000 dinara, uz mogućnost da nakon nekoliko godina dostignu platu automehaničara od 35.000. Dodatni utisak kvare i obaveze koje nisu u opisu posla: od konobarenja i kurirskih zadataka do usluživanja mušterija na šalteru. Kolege koje su radile u poznatim lancima tehničkih pregleda kažu da su zatekle krajnje ponižavajuće odnose i da su ljudi masovno bežali posle nekoliko meseci.

Zbog svega toga, pravnici sa iskustvom i položenim pravosudnim ispitom takve pozicije izbegavaju, osim ukoliko nisu u teškoj finansijskoj situaciji i nemaju drugog izbora. Monotonija, nemogućnost napredovanja i rad sa nestručnim rukovodiocima čine ovo mesto među najgorim rešenjima za diplomirane pravnike.

Privatni sektor i korporacije - kad se poklope engleski i reference

Firme u privatnom sektoru - od velikih proizvođača pića i građevinskih preduzeća, do konsultantskih kuća i maloprodajnih lanaca - mogu ponuditi vrlo dobre uslove za pravnike, ali uz visoke zahteve.

Oglasi za pravne savetnike u poznatim stranim kompanijama redovno ističu potrebu za odličnim znanjem engleskog jezika, aktivnom vozačkom dozvolom i spremnošću za timski rad. Početne plate su od 40.000 do 80.000 dinara, zavisno od toga da li ste na početku karijere ili imate više godina iskustva i položen pravosudni ispit. U nekim slučajevima, pravnik sa deset godina iskustva i znanjem dva jezika lako dostiže cifru od 1.000 evra.

Nasuprot tome, mnogo je manjih domaćih firmi koje traže pravnika za minimalac uz obavezu rada subotom. Kolege su zabeležile ponude gde se za platu od 35.000 očekuje „rad u dve smene i samo jedna slobodna subota mesečno“. Zbog toga treba pažljivo čitati oglase i raspitivati se o reputaciji poslodavca. Poznato je da jedan lanac benzinskih pumpi svako malo raspisuje konkurs za pravnika, što ukazuje na visoku fluktuaciju - bilo zbog niskih plata, bilo zbog napornog radnog vremena.

Privatni sektor nosi i prednosti: fiksno radno vreme, plaćen prekovremeni rad i mogućnost brzog napredovanja ako se dokažete. Mnogi pravnici koji su ušli sa niskom početnom platom već posle nekoliko meseci beleže povećanje za 100%, pa i više. Ključ je u izboru rukovodioca koji ceni trud i znanje, a ne samo „kancelarijskog poslušnika“.

Advokatura - sam svoj gazda, ali sa velikim startnim troškovima

Kad je reč o advokaturi, mišljenja su najpodeljenija. Jedni u tome vide jedini način da se bave onim što su učili u punom smislu, drugi pak upozoravaju na visoke troškove i nesigurnost.

Za samostalan početak potrebno je obezbediti četiri hiljade evra za upis u komoru (ili više ukoliko se zakonska rešenja menjaju), plaćanje kirije za kancelariju, doprinose, članarine, opremu… Računica pokazuje da je prvih nekoliko godina veoma teško izaći na pozitivnu nulu. S druge strane, oni koji istraju i steknu klijente, posebno u manjim mestima gde je konkurencija slabija, mogu računati na mesečne prihode od 1.000 evra i više.

Pravnici koji su se odlučili da sve rizikuju i otvore kancelariju u mestu gde su bili potpuno novi, opisuju početak kao „psihičku i finansijsku Hirošimu“. Sedeli su danima u polupraznoj kancelariji i pitali se da li su pogrešili. Ali oni koji su izdržali sada ne menjaju advokaturu ni za jedan drugi posao - cene slobodu, dinamiku, to što svaki dan donosi nove predmete i to što nemaju šefa kojem polažu račune.

Ako vam ideja o advokaturi deluje primamljivo, znajte da je moguće početi i kao saradnik u nekoj kancelariji, gde su plate obično od 40.000 do 80.000 dinara (u velikim gradskim kancelarijama koje se bave privrednim pravom i više). Tu se najlakše stiču klijenti, ali i obaveza da platu i poslovni prostor delite sa iskusnijim kolegom.

Praktični saveti za traženje posla - šta zaista pomaže?

Kroz sve razgovore i iskustva iskristalisalo se nekoliko univerzalnih saveta:

Infostud i profesionalne mreže

Većina pravnika do posla dolazi preko Infostuda, ali i preko Lako do posla i Klik do posla. Prijava na oglase je neophodna, ali ne i dovoljna - treba redovno proveravati i sajtove advokatskih komora (gde se objavljuju konkursi za saradnike), Nacionalne službe za zapošljavanje i specijalizovane grupe na društvenim mrežama.

Lični kontakt i preporuke

Iako to deluje zastrašujuće, odlazak „od vrata do vrata“ i ostavljanje CV-ja kod advokata ili notara može uroditi plodom. Naravno, prethodno se najavite telefonom ili mejlom - niko ne voli da mu upadnete bez dogovora. Preporuka profesora, bivšeg principala ili kolege i dalje važi kao zlatna karta, ali nije neophodna. Ima primera da su ljudi dobili posao nakon što su jednostavno poslali radnu biografiju na adresu pravne baze ili kancelarije, iako se oni nisu oglašavali.

Položen pravosudni - da ili ne?

Pravosudni ispit je gotovo obavezan za sve ozbiljnije pozicije, osim ako ne želite da ostanete na administrativnim poslovima. U bankama, kod izvršitelja i notara, a pogotovo u advokaturi, imati ovaj ispit znači biti u mnogo povoljnijem pregovaračkom položaju. Ipak, ne zaboravite da je državni sektor gotovo nedostupan bez tog ispita, a da i pored njega mnogi mesecima čekaju na poziv.

Znajte svoju cenu

Iako je tržište zasićeno, ne treba pristajati na uslove ispod svakog minimuma. Mnogi pravnici su iz očaja prihvatali plate od 25.000 dinara, da bi kasnije shvatili da im je to uništilo samopouzdanje i otvorilo vrata za dalju eksploataciju. Pre nego što odete na razgovor, informišite se o prosečnim primanjima za tu poziciju i spremite jasan odgovor na pitanje o očekivanoj plati.

Engleski jezik i dodatne veštine

Ukoliko nameravate da konkurišete u većim korporacijama, stranim bankama ili konsultantskim kućama, znanje engleskog jezika mora biti na zavidnom nivou. Pravni engleski je podrazumevan, a znanje još jednog jezika je ogroman plus. Takođe, vozačka dozvola B kategorije i osnovno poznavanje rada na računaru (programi za obradu teksta, tabele, elektronska pošta) više se i ne pominju - oni se podrazumevaju.

Izbegavajte „poslove iz nužde“

Rad na tehničkom pregledu, u nekim osiguravajućim društvima gde ste zapravo prodavac polisa, ili u agencijama za naplatu gde ste izloženi stalnom pritisku - to su rešenja koja ne treba prihvatati olako. Čak i ako vam je hitno potreban novac, gledajte da to bude samo privremeno. Nije retkost da se pravnici koji zaglave na takvim mestima teško vraćaju u struku.

Gde su onda najveće šanse?

Ako se uzmu u obzir sva iskustva, deluje da su banke i veće advokatske kancelarije najpoželjniji izbor za one koji žele stabilnost i dobru zaradu, dok notari i izvršitelji mogu biti dobra odskočna daska, pod uslovom da ne zapadnete u kancelariju u kojoj se ne poštuje radno vreme i gde se plate ne isplaćuju redovno. Privatni sektor je šarolik - od odličnih prilika do onih gde ste obična rezervna radna snaga.

U svakom slučaju, traženje posla je ozbiljan i iscrpljujući proces. Mnogi pravnici su u fazi konkurisanja proveli i više od godinu dana, prošli na desetine razgovora, testova i krugova selekcije, da bi na kraju shvatili da je potrebno još malo strpljenja. Zato se nemojte obeshrabriti ako vas ne pozovu odmah - statistike pokazuju da tek nakon poslatih preko pedeset prijava počinju da stižu ozbiljni pozivi.

Ono što je najvažnije: ne dozvolite da vas posao definiše do te mere da izgubite veru u sebe. Tržište se menja, potražnja za pravnicima u uslovima evropskih integracija raste, a svaki položen ispit i svaka godina iskustva čine vas konkurentnijim. Samo je pitanje vremena i pravog trenutka.

Ne postoji jedinstven odgovor na pitanje „gde konkurisati“, ali jedno je sigurno - informisanost, strpljenje i poverenje u sopstvenu vrednost su najbolji saveznici u ovoj potrazi.